Veliki gutaju male

Lokalno novinarstvo u Srbiji proživljava teške dane a posebno kritičan period nastupio je za lokalne televizijske stanice. Budući da su tehnički i tehnološki veoma složene i zahtevne, lokalne televizije se nalaze pred nekoliko nepremostivih problema. Razvoj medijskog tržišta podrazumeva da samo najbolji opstaju i unapređuju poslovanje, ali ponekada takav razvoj ima svoje anomalije zbog kojih i neke kvalitetne redakcije propadaju. Tranzicioni procesi ne mimoilaze medije a štetne posledice privatizacije i ukrupnjavanja medijskog tržišta nisu samo finansijske i socijalne prirode. Najveća tranziciona žrtva u Srbiji, može da bude javno komuniciranje i slobodno novinarstvo, kao deo opštih ljudskih sloboda i preduslov demokratizacije.

Na nedavno završenom konkursu za dodelu lokalnih televizijskih frekvencija Republička radiodifuzna agencija dodelila je 88 dozvola za emitovanje lokalnim TV stanicama širom Srbije. Na isti konkurs se javilo 200 stanica što je samo polovina od broja lokalnih televizija koje su do nedavno emitovale program. Sa još 30 regionalnih stanica, koje svojim signalom tek premašuju lokalnu sredinu ukupan broj lokalnih TV stanica u Srbiji iznosi 150.

Navedene brojke jasno pokazuju da je broj lokalnih TV stanica više nego prepolovljen u odnosu na vreme kada su iste bujale širom Srbije. Veliki broj lokalnih TV stanica uopšte nije konkurisao za dobijanje dozvole već je prestao sa radom tokom prošle godine. Kao razlog zbog koga su takve stanice ugašenje najviše se navodi ekonomska neisplativost lokalnog televizijskog biznisa i nespremnost vlasnika da ispunjavaju brojne obaveze u procesu rada i razvoja svojih televizija. Obzirom da su osnivane u vreme kada je masmedijski kompleks u Srbiji bio daleko izvan pravno i programski uređenog statusa, ove stanice su mogle da posluju. Nepostojanje jasnih propisa i dosledne primene istih uzrokovali su pojavu masovne televizijske piraterije pomoću koje su lokalne televizije osvajale gledalište bez ulaganja u kupovinu autorskih prava. Ilegalna nabavka modernih i skupih softvera za audio i video obradu signala doprinela je neosnovano i nerealno intenzivnom razvoju onih televizija koje su to činile. I na kraju veoma pojednostavljena sopstvena produkcija, često svedena na minimum novinarstva, štedela je budžete i donosila kakvu takvu zaradu vlasnicima lokalnih televizija. Svih godina iza nas samo malobrojni vlasnici TV stanica su ulagali u tehniku, tehnologiju, kadrove i poštovanje propisa. Danas su uglavnom oni dobitnici dozvola za emitovanje jer je kriterijumima za dodelu dozvola RRA uspela da izvrši selekciju perspektivnih stanica. Međutim, tu nije kraj problemima lokalnih TV stanica.

Stotinak lokalnih TV stanica nema jasnu viziju sopstvenog razvoja a skoro polovini od njih preti bankrot. I pored toga što je medijsko polje rasterećeno a nelojalna konkurencija značajno redukovana lokalni TV emiteri imaju veliki problem da sakupe dovoljno novca za sve svoje troškove. Stanice koje se posluju u velikim gradovima sa potencijalnim gledalištem od preko 150 000 stanovnika imaju veće šanse za preživljavanje, ali je u takvim sredinama i konkurencija brojnija. Najteža situacija je u lokalnim sredinama sa manje od 50 000 stanovnika a takvih je u Srbiji najviše. Tamošnje televizijske stanice, čak i one koje nemaju lokalnu konkurenciju, neće moći da prežive od tržišnih prihoda. Takve stanice moraju svake godine da ulože u kadrove minimalno 4 miliona dinara dok ulaganje u program i tehnologiju staje još toliko. Na malim lokalnim tržištima nema mogućnosti da takve stanice zarade više od 200.000,00 dinara mesečno a to je manje od 2,5 miliona godišnje. Jasno je da će deficit ovih stanica biti veći od 5 miliona godišnje a izvori iz kojih će se taj deficit eliminisati pokazaće ko na takve stanice ima ili nema uticaj.
Ovde treba napomenuti i jedan krajnje problematičan odnos države prema lokalnim emiterima a on se ogleda u nepoštovanju Zakona o oglašavanju u domenu limita za emitovanje reklama. Prema nezvaničnim, ali veoma pouzdanim informacijama do kojih i običan gledalac svakodnevno može doći, pet nacionalnih emitera eklatantno krše odredbu o limitu od 12 minuta reklama u satu. Ukoliko bi država primenila sankcije i uredila taj segment propisa tada bi se višak sa nacionalnih emitera uslerio ka nižim nivoima emitera a to bi bila spasonosna suma novca koja bi lokalne televizije spasila od bankrota. Nacionalni TV emiteri u Srbiji zarađuju preko 100 miliona Eura od godišnje sume koja je u 2007. godini prevazišla 250 miliona Eura. Za spas lokalnih televizija bilo bi dovoljno manje od 10% onoga što sada neosnovano i protivno zakonu odlazi u kase pet nacionalnih televizija.

Ukoliko se problemima lokalne radiodifuzije, posebno u oblasti televizijskog biznisa, niko od nadležnih državnih organa ne bude ozbiljnije i celishodnije bavio, veliki broj stanica će bankrotirati. One, pak, koje budu imale izvore finansiranja van tržišta biće pod intenzivnim uticajem i kontrolom upravo vantržišnih finansijera i vlasnika. Za sada su takvi finansijeri uglavnom lokalni privrednici, ponegde oni sa sumnjivim poreklom kapitala a ponegde i lokalni političari. Njihov uticaj na televizije koje finansiraju i kojima vladaju nije lako dokazati ali je lako uočiti prilikom pažljive analize programa.

I na kraju ostaje glavno pitanje a to je kvalitet samih lokalnih TV programa? Većina stanica je nepripremljena za tržišnu utakmicu a stanje osnovnih resursa je veoma loše. Kadrpvski potencijali lokalnih TV stanica su poslovično slabi, delom zbog fluktuacije kadrova ka većim redakcijama a delom zbog malih ulaganja u razvoj kadrova. Takođe rizičan segment lokalnog televizijskog poslovanja jeste programska produkcija koju lokalne stanice često ne mogu da ispune iz sopstvenih resursa te posežu za reemitovanjem ili mrežnim programima. Takvi programi su veoma slabog kvaliteta, obiluju reklamnim spotovima, subkulturnim sadržajima i SMS marketingom. U komunikološkom smislu takvi sadržaji su entropijskog karaktera i njihova informativnost ne postoji a osnovna svrha je u zaradi novca.

Objavio dnevnik Politika 17.02.2018.

Share

You may also like...