Novo odelo za revolucije

Pored toga što ova knjiga predstavlja mali brevijar za revolucionare – početnike, ona predstavlja i korisno štivo za njene antagoniste – proizvođače teorija zavera!

U čemu je značaj i vrednost jedne omanje knjige koju je nedavno objavio poznati njujorški izdavač a napisao nama još poznatiji srpski „regime-breaker“ Srdja Popović? Nekoliko je odgovora na ovo pitanje, ali krenimo redom.

„Blueprint for revolution“ (Mustra za revoluciju) je naslov koji, zbog svoje inventivnosti i kreativnosti, može ostaviti utisak o delu koje govori više o anarhičnosti nego o sistematičnosti. Čak i podnaslov „kako koristiti sutlijaš, Lego kockice i ostale nenasilne tehnike da podstaknete zajednice, oborite diktatore, ili jednostavno promenite svet“ može da sugeriše na pomisao da je reč o kakvom tinejdžerskom, hipi ili anarhoidnom stripu. Stvari su potpuno suprotne a među koricama (gle!) žute boje nalazi se 260 strana eksplozivnog i zapaljivog materijala veoma edukativne prirode! Tako bi, otprilike, mogao da glasi utisak pažljivog referenta službe bezbednosti ili budnog komesara vladajuće partije u nekoj od nama poznatih istorija. Međutim, stvar je, naravno, ozbiljnija i smislenija. I naslov, i podnaslov i sve što je pisac izneo jasno i precizno ciljaju u nedavnu istoriju Srbije ali i u budućnost globalnog reformskog i delovanja.

Jedna od grešaka, ili potpuna stranputica, u koju čitalac može biti uveden jeste razumevanje ove knjige kao lične ispovesti i iskustva njenog autora. Iako se sam autor trudio da u knjigu unese lični stil, ton i iskustvo, što štivu podiže kvalitet, to ne treba da bude shvaćeno kao svrha. Autor je osporavan i hvaljen uglavnom u domaćim političkim i politikantskim razmerama a potpuno besmislne i štetne su ideje da se ideja Otpor revolucije vezuje samo za njega i predstavlja kao kakvo srpsko poltičko zlo koje je krenulo da hara svetom. U tom smislu, ovu knjigu u njenom funkcionalnom aspektu ne treba dovoditi u previše blisku vezu sa autorovom ličnosšću, već je treba čitati kao univerzalni alat za promišljanje teorijskih i praktičnih aspekata naglih društvenih promena i pokreta. Svako čitanje i tumačenje ove knjige, kao prvenstveno instruktivnog dela, predstavlja opasnost da se izgubi njena značajnija i smislenija vrednost a to je promišljanje, mozganje, inovacija i kreacija pa tek onda – revolucija!

Ne stiče se utisak da je autor želeo da doprinese teoretiziranju, naprotiv, pisao je praktično koristeći se jasnim, britkim i pitkim urbanim jezikom stvarajući jednu potpuno urbanu priču zasnovanu na obimnom i snažnom iskustvu. Ipak, afirmacijom pristupa koji zastupa, objašnjenjima teza koje iznosi i odbranom nenasilne revolucije kao generičkog modela društvenih promena, Popović doprinosi platformi na kojoj će se, sigurno, tek graditi i teorijska i naučna praksa.

„Mustra za revoluciju“ nema žanr, teško ju je svrstati u klasične nomenklature bibliotečkih fondova te ju, otuda, i Kongresna biblioteka u Vašingtonu prilikom katalogiziranja, svrstava u čak pet oblasti; nenasilnost, građanska neposlušnost, filozofija revolucije, filozofija protestnih pokreta i politički aspekti pacifizma. Jasno je bez dvoumljenja da ovo štivo aktuelizuje i objašnjava mnogo toga što potpada u navedene kategorije, kao i da opisuje brojna iskustva koja je sam Popović ali i brojna grupacija mirovnih i antirežimskih aktivista iz Srbije, s kraja devedesetih, primenjivala. Teško je, nezahvalno, pa i nepošteno, danas ceniti ko je više ili manje doprineo stvaranju srpskog Otpora i rušenju režima Slobodana Miloševića, ali je sigurno da je Srđa Popović jedan od vodećih pojedinaca te ekipe. Sažimajući i klasifikujući iskustva tog doba i tog oblika revolucije, on je u ovoj knjizi objasnio kako su ta iskustva transponovana u različite regione i društva.

Afričko proleće, skoro zaboravljeno i kasnijim događajima u MENA regionu i na bliskom istoku potpuno potisnuto, kao inspitarivni faktor imalo je beogradsku Otpor revoluciju. Brojni aktivisti, ne samo iz Egipta, Sirije, Jemena, Maldiva i drugih regiona imali su prilike da shvate kako je funkcionisao Otpor u procesu rušenja autoritarnog režima. Zasluge za „izvoz revolucije“ iz Srbije, nažalost, pripisane su „stranim centrima moći“ a najviše oficirima CIA, NSA, Trilateralne grupe, Stratfora, Soros fondacije i kojih sve ne „srbomrzaca“! Oni su, navodno i već poslovično po srpskim teorijama zavere, organizovali i finansirali da brojni aktivisti Otpora, među kojima Popović prednjači, krenu u izvoz modela revolucije u zemlje u kojima se režimi ljuljaju.  O tome i sam Popović piše na stranama ove knjige, ali stvarnu i funkcionalnu vezu nosilaca nenasilnih revolucija sa javnim diplomatskim politikama, ili sa potencijalno tajnim operacijama pojedinih država ne elaborira. Naravno, to jeste posebna tema pa autor nije trošio mastilo da se njome bavi, već je u nekoliko vrlo slikovitih i važnih poglavlja britko objasnio svu stupidnost i besmislenost optužbi na bazi teorija zavere. On, u načelu ali i detaljima praktične poltike koju opisuje, vidi vrhunski zadatak i obavezu avangardnih društvenih struktura i bez imalo namere da se bavi efemerijama, uspostavlja jasne akcione koridore i pravce promišljanja i delovanja društvenog aktivizma u borbi protiv despotskih režima.

Još jedna karakteristika ovog dela, a samim tim i tehnike i tehnologije nenasilnih revolucija, je važna a to je njena praktičnost i utemeljenost u svakodnevnom životu. Autor smatra da je klasično poimanje revolucija kao sveobuhvatnih, opštih i temeljnih procesa, već zastarelo i da se revolucije danas izvode po modelu rešavanja vrlo konkretnih, malih i trenutnih problema. Tek, vremensko prostornim grupisanjem takvog delovanja dosežu se razmere revolucije, što može biti predmet planiranja ali često može biti i predmet slučajnosti. Tako, recimo, borba za prava žena da upravljaju motornim vozilima u autoritarnim verskim režimima bliskog istoka može biti prvorazredna šansa za uspostavljanje novih sistema društvenih vrednosti, što je konačni cilj svake revolucije. Ta borba danas se odvija slično principu da u savremenom društvu nema više pravila po kome velika riba jede malu ribu, već danas brza riba jede sporu ribu! Promena istorijskog i civilizacijskog konteksta uslovljava i promene paradigme društvenih promena i revolucija, pa čak i ratovanja. U tom smislu problematizovanje praktičnih nedostataka. Konkretnih lokalnih problema u zajednicama, predstavlja prvorazrednu šansu za obaranje režima – smatra Popović.

Udarne rupe na saobraćajnicama, nefunkcionalna infrastruktura, problemi u pristupu energiji, komunikacijama i ekonomskim resursima zemlje značajno i snažno frustriraju građane i čine ih podjednako ranjivim i besnim na lokalne i nacionalne režime. Nema više okolnosti za klasične revolucije, jer su i režimi i autoriteti naučili od istorije. Danas je režim sofisticiraniji ali su zato efekti lošeg upravljanja državom i njenim resursima postali daleko rudimentarniji. U tom svetlu gaje se nade i pretpostavke o budućnosti društvenih revolucija kao revolucija građana koji se bore protiv konkretnih problema a tek u konačnici protiv režima.

Autor, svodeći iskustva iz Egipta, Sirije, Jemena i drugih turbulentnih zemalja, kao i Rusije, smatra da velike promene moraju biti začete od strane običnih ljudi i građana na koje režimi često ne obraćaju pažnju a čije egzistencijale i civilizacijske potrebe su ugrožene. Te ljude autor razume kao moderne hobite koji kreću u borbu protiv modernih Saurona a naoružani su snažnom verom u misiju i ciljeve borbe. Ponekada hobiti bivaju, napadnuti, ugroženi, umorni i na pragu razočaranja pa smatraju da je borba uzaludna i žele da odustanu. U tom smislu autor razmatra pitanja primenljivosti različitih pozitivnih iskustava u različitim delovima planete i polemiše sa tezama da neke globalne ideje ili tehnike rada nisu uvek i svugde primenljive. Jedna od moćnijih teza koje, u tom pravcu on zastupa, jeste ideja da svaki društveni aktivista (hobit) mora sanjati velike snove a istovremeno uraditi najmanje jednu malu, običnu dobru i pozitivnu stvar.

Prolazeći kroz 11 poglavlja „Mustre za revoluciju“ njen sadržaj se može sažeti u nekoliko izvedenih teza i ideja. Ljudi često ne veruju u moć nenasilne revolucije i društvene pokretljivosti, međutim ako sanjaju velike snove i počnu da čine male stvari sasvim sigurno će ostvariti viziju budućnosti. U mnoštvu malih, najčešće humorom motivisanih i podstaknutih akcija građani pronalaze oslobađajuću energiju i korisno sredstvo u borbi protiv regresivnih autoriteta.

Izdavač ove knjige je „Spiegel & Grau, an imprint of Random House LLC, a Penguin Random House Company“ iz Njujorka a pored štampane, izdavač je plasirao i elektronsku formu knjige preko globalnog e-books servisa Kindle na Amazon platformi.

Objavio dnevni list Danas, april 2015.

Share

You may also like...