Veliki problemi malih

Sloboda medija i egzistencija redakcija i njihovih vlasnika, po svemu sudeći, nastavljaju da bivaju dominantne teme i tokom ove a, po svemu sudeći, i narednih godina. Sezona medijskog “lova na projekte” uveliko je otpočela a rezultati opštinskih, pokrajinskih, republičkih i donatorskih konkursa mnogima će odrediti sudbinu. Nažalost! I ove, kao i nekoliko prethodnih, godina mediji će pokušavati da skrpe kraj s krajem i nekako zatvore godišnju budžetsku konstrukciju jedva dovoljnu za preživljavanje. Izaći iz te mentalne i organizaciono-finansijske paradigme, našim medijima je vrlo teško a, na žalost ili na sreću, upravo u tome je prvi korak ka “osvajanju horizonta slobode”. Na ove boljke ranjivi su svi, a najranjiviji oni najslabiji – mali mediji!

Za optimalan rad medijskih preduzeća, u domaćim uslovima, presudan je jedan i/ili dva faktora; tržišni prihodi i/ili subevncije. I jedan i drugi predstavljaju novac, odnosno izvore finansiranja. Međutim, da li su samo novac i njegovi drugi ekvivalenti, presudno utiču na rad i opstanak savremenih medija u Srbiji? Ma koliko se činilo suvišnim i pomalo besmislenim, ovo pitanje bi morali dobro da proanaliziraju i na njega odgovore mnogi medijski preduzetnici, novinari i urednici. Da li smo u genezi ekonomske i društvene krize došli do tačke u kojoj dugotrajni nedostatak novca već proizvodi i neke druge oblike opasnosti i slabosti? I konačno – da li smo u razvoju neprivrednih delatnosti a posebno kreativnih industrija, prevazišli domen političkih a odveć zašli u domen ekonomskih zakonomernosti? Neizostavno je pronaći i odgovore na pitanja o savremenim potrebama i interesovanjima građana i masovne publike, jer upravo ona najpresudnije utiču na zakone ponude i tražnje u domenu kulture, obrazovanja, medija …

Rezultati privatizacije medija u Srbiji pokazali su sav neuspeh medijske tranzicije a većinu nekada uspešnih medijskih kuća nacionalnog, regionalnog i lokalnog domena, zauvek ugasili. Grube sindikalne procene ukazuju na brojku od oko 5 hiljada medijskih uposlenika koji su posle privatizacije ostali bez posla, ili su trajno napustili medijsku profesiju. Najbrojniji u stradanju bili su upravo mali lokalni mediji. Iako je to porazan bilans, za trenutak zamislimo da je bilo potpuno drugačije. Pokušajmo da zamislimo kako bi izgledali današnji mediji u Srbiji da je privatizacija bila pravednija i poštenija i da je sprovedena kako valja. Da li bi baš svi mediji prživeli “postprivatizaciono” vreme i koliko bi se novih medija tada pojavilo? Da li uspešna privatizacija obavezno znači da će privatizovani mediji biti uspešni u svom budućem poslovanju? Apsolutno ne! I u toj činjenici leži ključ mnogih problema današnjih medija. Krajnje vreme je da mediji shvate da život teče a da savremenost svakog dana iznova donosi nove problem i izazove. Izaći iz gubitničke paradigme i pronaći prostor i mogućnosti za kreativni opstanak možda je jedina spasonosna formula, posebno za male medije. Dakle, posledice loše privatizacije, u duhu kreativnog razmišljanja, treba zaboraviti!

Državna pomoć i donatorske intervencije uvek su bili važni i neophodni u pojedinim fazama razvoja medijskih projekata. Podrška da se pojedini delovi medijskog biznisa unaprede, ojačaju, ili da se neki neprofitni sadržaji finansijski obezbede – poželjni su vid intervencije svake državne pomoći. Ne samo medijima već kulturi, obrazovanju, zdravstvu is vim neprofitnim delatnostima. Međutim, taj model ima svoje manjkavosti i ograničenja. Ekonomisti to vrlo dobro znaju. Navikavanje na subvencije i donacije očas posla će stvoriti zavisnost koja, kao i svaka zavisnost, ima svoja fatalna ishodišta. U tom smislu, neophodno je da svaki mali medij (koji permanentno krizira) preispita i sopstvene planove, očekivanja i mogućnosti. Okretanje ka potrebama tržišta medijskih usluga podrazumevaće primenu, čak i najsurovijih, postulate ponude i tražnje, što će biti fatalno po “male” medije a vrlo povoljno po “velike” medije. Na drugoj strani, okretanje ka zastupanju neprofitnih vrednosti udaljava medije od tržišnog modela poslovanja, ali ih gura u naručje mecenama svih boja i veličina od države do tajkuna. Domaćih i stranih. Koji od ovih modela mali mediji treba da private i da li, možda, postoji i neki treći put, svako posebno treba da proanalizira.

Objavio Novi magazin, Beograd

Share

You may also like...